Tokom oktobra, meseca sajber bezbednosti, stručnjaci su upozoravali da treba voditi računa o tome koji se podaci ostavljaju u digitalnom svetu i kako biti bezbedan. Uprkos tome, 11. oktobra dogodio se veliki sajber napad na sajtove sa srpskim domenom, a zabeleženi su i slučajevi prevara. Da bi se tome stalo na put, treba voditi računa o sajber higijeni.
Stručnjak za sajber bezbednost Goran Kunjadić kaže za RTS da je sajber higijena slična zdravstvenoj, samo u sajber prostoru.
Kunjadić je dao šest saveta kako ispravno voditi računa o sajber higijeni i biti bezbedan u digitalnom prostoru:
Redovno ažuriranje softvera
Uvek treba voditi računa da je softver u telefonu, kompjuteru i drugom digitalnom uređaju, ažuriran.
Ne treba koristiti stare verzije softvera koje su prevaziđene jer proizvođač kako koju verziju izbaci, on praktično time uoči slabosti postojećeg i ažuriranjem ih "zakrpi".
Instaliranje antivirus softvera
Kunjadić ukazuje da uvek u uređaju treba imati antispajver ili antimalver softvera kako bi se zaštitili od različitih virusa koji se mogu u uređaj ubaciti na klik.
Takođe, treba redovno čistiti disk i memoriju alatima i aplikacijama koji su za to predviđeni.
Pazite koje sajtove posećujete
Osim dobrog antivirus, zaštitnog softvera, treba paziti i koje sajtove posećujete – da li su bezbedni ili ne. To ćete najlakše utvrditi ako u tool bar-u (na vrhu internet pretraživača) proverite kakav katančić stoji. Ako je on zelen i zaključan, to je bezbedan sajt.
Ako katančić ne postoji, već umesto njega stoji ikonica globusa ili neki drugi simbol, to znači da sajt nije bezbedan i treba ga izbegnuti.
Mejlovi i poruke nepoznatih pošiljalaca
Kunjadić ukazuje da je najslabija tačka sajber prostora čovek i da je njega najlakše prevariti. To se najčešće radi preko takozvanih fišing kampanja.
"Kada vam neko šalje lažni mejl ili SMS sa linkom koji ne znate kuda vodi, nemojte kliknuti ako niste dobili od poznate osobe. Obično se u tim porukama obećavaju besplatna letovanja, neke druge pogodnosti. Zašto bi vam neko dao besplatno letovanje? Ili ste izvučeni u nekoj lutriji u kojoj niste učestvovali ili imate priliv u banci u kojoj nemate račun. Nemojte verovati u to."
Zatvarajte banere
Kunjadić kaže da baneri, reklamni prostor koji je zakupljen na nekom sajtu, uglavnom nisu opasni, ali mogu da budu.
Zato ističe da ipak ne treba na njih kliknuti i pogledati šta se nudi, već ih treba zatvoriti.
Edukujte se
Često se kaže da je neznanje korisnika snaga sajber kriminalaca. Jedini način da se ta njihova moć neutrališe je edukacija ljudi.
"Ako znamo kako da se branimo, odupremo, možemo u velikoj meri da se zaštitimo, ali nikad 100 odsto, stopostotna bezbednost ne postoji i u tome moramo da budemo realni."
Više od 80 odsto sajber prostora čini sajber kriminal, od čega 16 procenata je sajber špijunaža, dok po 1,2 odsto prostora zauzima sajber ratovanje i haktivizam – udruživanje radi širenja malicioznog sadržaja.